ŠTA JE PSIHOTERAPIJA

 

Psihoterapija je lečenje psihickih poremećaja i obolenja psihogenog porekla bez upotrebe lekova, tj. psihološkim metodama.

Medjutim, često se kaze da je psihoterapija suviše dobra i lekovita metoda da bi se njena upotreba mogla ograničiti samo na bolesne. Kao rezultat pravovremeno sprovedenih psihoterapijskih postupaka i mentalno zdravi ljudi često postaju srećniji i zadovoljniji, sposobniji za bliskost, ljubav, seksualno funkcionisanje, uspešniji u učenju i obavljanju profesionalnih delatnosti, odnosno žive kvalitetnije.

Opšte je poznato da svi nosimo u sebi neugodna dogadjanja zaostala iz detinjstva, koja često nisu razrešena na pravi nacin. Ovaj nedovršeni posao deluje kao nesvesna kočnica koja usporava i ogranicava razvoj nase ličnosti. Ove nesvesne kočnice možemo psihoterapijom otkloniti i time se osloboditi emocionalnih poremećaja, ali i postaći razvojne procese i kreativne potencijale unutar naše psihičke strukture.

Drugim rečima, mentalno zdravi ljudi psihoterapijom nauče kako da kvalitetnije žive i budu uspešniji u obavljanju svojih uloga (profesionalnih, porodičnih, bračnih, roditeljskih i sl.), a da pri tome očuvaju svoju psihicku stabilnost i duševno zdravlje, to je postupak psihoedukacije i mentalnog treninga. 

 

PSIHOTERAPIJSKE METODE

 

Postoji veliki broj psihoterapijskih metoda pa je teško napraviti njihovu jedinstvenu klasifikaciju koja bi važila za duži vremenski period, jer se stalno javljaju nove metode.

U praktičnoj primeni najvise se koriste sledeće vrste psihoterapije:
 

  • psihoanalitička psihoterapija
  • kognitivno-bihejvioralna psihoterapija
  • suportivna psihoterapija
  • geštalt psihoterapija
  • transakciona analiza
  • Porodična terapija
  • psihološko savetovanje i slično

 

Svaki oblik psihoterapije razlikuje se od drugih po svojim ciljevima, principima indikacionog i kontraindikacionog područja, programu i trajanju teorijskog i praktičnog obrazovanja terapeuta i sl. PP

 

SPROVOĐENJE PSIHOTERAPIJE

 

Psihoterapija je veoma složen, strčcno vodjen prosec koji se odvija u posebnim uslovima u kojima terapeut i klijent svesno, ali i nesvesno, stvaraju i udešavaju izmedju sebe, psihološki prostor u kome slobodno razmenjuju osećanja, fantazme i misli, prostor za sakupljanje i izražavanje svesnih i nesvesnih sadržaja, prostor za promišljanje i raščlanjivanje ovih sadržaja, kao i prostor za izražavanje telesnih doživljaja.

U psihoterapiji se koriste kako verbalni tako i neverbalni aspekti komunikacije.

Najznačajniji terapijski faktor u psihoterapijskom procesu je odnos uzajamnog poverenja i pozitivnog očekivanja koji se razvija izmedju terapeuta i klijenta.

Dobar terapijski odnos u suštini je prijateljski odnos izmedju medjusobno jednakih pri čemu terapeut, kao pomagač, nastoji da unapredi rast, razvoj, sazrevanje i jačanje ličnosti klijenta i poboljša njegovo funkionisanje u realnim životnim situacijama.
Tokom psihoterapijske seanse klijent iznosi svoj problem po slobodnoj volji i terapeut ne ulazi dublje u njegovu prošlost i intimu, ako to nije neophodno za razumevanje njegovih sadašnjih psiholšskih teskoća, odnosno ako to klijent ne želi.
Kroz uzjamnu saradnju i terapeut i klijent rade na tome da klijentu pomognu da na najbolji način reši problem koji ga ometa u rastu i razvoju njegove ličnosti. Terapeut pri tome deluje kao pomagac, edukator i prijatelj, dok klijent ulaze vlastite napore da ostvari promene za koje se odlučio.


SVE ŠTO KLIJENT SAOPŠTI U TOKU PSIHOTERAPIJSKIH SEANSI PREDSTAVLJA PROFESIONALNU TAJNU.

 

Bez dozvole klijenta nikakav se podatak iz razgovora sa klijentom ne može saopštiti bilo kome drugom (uključujući, ali se ne ograničavajući na bračnog druga, rodjake, prijatelje, poslodavcu).

To je etička I zakonska obaveza psihoterapeuta.

 

TRAJANJE PSIHOTERAPIJSKIH SEANSI

 

Psihoterapijske seanse u individualnoj psihoterapiji traju 45 minuta, a u grupnoj 90 minuta.

MoguĆe je da nakon par psihoterapijskih seansi klijent oseti ublažavanje ili čak iščezavanje tegoba, ali da bi se postiglo značajno poboljsšnje i dugotrajnost ostvarenih promena obično je potrebno više meseci rada. P

Trajanje psihoterapije zavisi od ličnosti klijenta, njegove životne istorije, aktuelne životne situacije, vrste i trajanja problema, tehnike koja se koristi u psihoterapiji, kao i od toga šta je postavljeno kao terapijski cilj.

 

PSIHOTERAPIJA I DOBNI UZRASTI

 

Kod dece psihoterapija se koristi sa ciljem da se zaustave regresivni psihopatološki procesi i omogući detetu da krene ka putevima razvoja i dostizanja normalne zrelosti.

Psihoterapija pomaze adolescentima da u potpunosti dozive sebe kao osobu sa sopstvenim mogućnostima i ograničenjima, da razviju, očuvaju i održe osećanje prisnosti, razumevanje i poverenje u druge, da se podstakne proces njihove individuacije i separacije, da se otklone zastoji u učenju i profesionalnom razvoju.

Psihoterapija kod odraslih se koristi za ublažavanje i otklanjanje psihičkih poremećaja i kriznih stanja, ali i kao metod u sprečavanju nastajanja ovih poremećaja, kao i u očuvanju i unapredjenju kreativnih potencijala životne funkcionalnosti.

Psihoterapija kod starih osoba koristi se kao metod u očuvanju voljno-nagonskih dinamizama ličnosti, u jačanju motivacije i istrajnosti u lečenju organskih oboljenja, druženju, bavljenju rekreativnim aktivnostima, kao i u bržem i uspešnijem fizičkom i psihičkom oporavku nakon preležane bolesti i sl.